Vodjenje ljubavi, Vol. 3

Danas sam vodio ljubav sa nevjerovatnom djevojkom. Zvuci cudno, pogotovo znajuci da smo trenutno na dva razlicita kontinenta, ali za vodjenje je potrebna zajednicka zelja, dert, za onim danom kada cemo se probuditi u istom krevetu, kada cu moci da je zagrlim u onom momentu insomnie kada se probudim prazan, uplasen, i ona ce biti tu da me ispuni, ohrabri, da me voli onoliko koliko ja nju volim. U medjuvremenu, ovaj dobri duh je postao nemirni duh, ne da mi da spavam, budi me u neka doba, tjera me da izadjem, prosetam, vratim se kuci i naspem sebi casu vina. Niko ne zna hoce li to biti jedna casa, ili dvije, ili mozda i cijela flasa, ali ja imam cudan osjecaj da ce ovo biti jedna duga noc. Slusam nase pjesme i mastam o njoj. U takvim situacijama mi san i ne treba, jer budan sanjam o onoj noci kada je spavala pored mene, dok sam ja budan pio vino, casu po casu. Oh boze, kako sam samo sretan bio. I sada sam sretan, znajuci da je buducnost puna takvih veceri, punih dobrih pjesama, jeftinog vina, cigara i vodjenja ljubavi. Svi mi imamo svoje strahove, pa tako i ja, ali negdje duboko u sebi znam da je nasa ljubav jaca od svih strahova, da mi hocemo uspjeti, jer i u ovaj sitni sat, ja ne osjecam nista sem ljubavi, ciste ljubavi, koja ce pobijediti sve nase nemire. Znam da ce ona procitati ovo jednom, i nadam se da ce joj ovaj post nabaciti osmijeh na lice, onaj osmijeh koji volim vise od cokolade, vise od fudbala, vise od svih stvari prema kojima imam najdublja osjecanja.

Volim te tetkic, toliko puno da mi to ne da spavati, dok ne budes pored mene, da te slusam kako predes zadovoljno, dok mi lakat u vrat zabijas…

2 komentara

  1. Flofic moj, kada procitam tvoje reci, koje kao da sam sama pisala, prosto ne mogu da ne verujem u nas. Svi strahovi nestanu, bar na trenutak, i podsetim se kako je to voleti i biti voljen bezbrizno, skoro pa naivno. Zelim, kao i ti, da imamo jako puno takvih momenata i da se volimo kao da nista drugo na ovom svetu ne postoji… i iako sam svesna da ce uvek u zivotu biti problema, da ce cesto biti nervoza, isto tako znam da mozemo da prolazimo kroz njih zajedno, jaci… i da za to vredi cekati. A dok cekamo, uprkos svim nervozama i glupostima, nikad nemoj da izgubis iz vida koliko te volim. Volim te budalo svim srcem, dusom, od glave do pete, celim svojim telom. Jedva cekam da ti to pokazem, jedva cekam da te zagrlim i nikad ne pustim (sa pauzama za dorucak, rucak i veceru, i povremeno wc :)). Radujem se svemu, radujem se jutrima, nocima, i glupim svadjama oko toga ko ce da opere sudove… radujem se rodjendanima, izlascima, radujem se momentu kada ces mi napokon objasniti sta je tacno offside 🙂 Radujem se i poljupcima koji ce preci u naviku, kafama na balkonu i trenutku kada cu moci da te u javnosti toliko cvrsto uhvatim za ruku da ce te zaboleti 🙂 Radujem se cajevima koje cu ti kuvati kada se prehladis, gibanicama koje cu ti guzvati (hehe) i svemu ostalom sto mi uliva toliku radost, nadu i cini najsretnijom devojkom na svetu. Volim te, volim te, volim te, volim te, volim te… volim te kao nikog drugog…

Komentariši